Кина каже да се не плаши трговинског рата са САД — њене акције показују да је Пекинг нервозан

Одлука кинеске централне банке да смањи износ резерви које држе банке показатељ је да су власти у другој по величини економији света нервозне због дуготрајног трговинског рата са САД, кажу стручњаци.

Кина је прошлог месеца инсистирала на томе да је њена економија „веома отпорна” и да се Пекинг не плаши трговинског рата, у чланку од 71 странице.

На Светском економском форуму у Тјенђину, у Кини, у септембру, званичник државног регулатора за хартије од вредности рекао је да администрација председника Доналда Трампа не може ништа да уради да би значајно нарушила кинеску економију. Фанг Ксингхаи, потпредседник кинеске Регулаторне комисије за хартије од вредности, рекао је да је најгоре што може да се деси јесте да САД уведу намете на сав кинески увоз, али да би то погодило само 0.7 процентних поена раста Кине.

Али потез централне банке да ублажи одређени притисак на банкарски сектор сигнализира да ситуација у Кини можда није баш ружичаста, приметили су стручњаци.

„Кина се вероватно суочава са најгорим периодом од глобалне финансијске кризе. Све вести су против тога“, рекао је Фрејзер Хауи, независни аналитичар који је написао књиге о Кини и њеном финансијском систему, рекао је за ЦНБЦ „Тхе Рундовн“ у понедељак.

„Они свакако желе да умањују било какве разговоре о паници или скоро паници... али им је јасно да у Кини није уобичајено“, додао је он.

Народна банка Кине објавила је у недељу смањење стопе обавезне резерве (РРР) за већину банака за 100 базних поена, што ће резултирати ињекцијом од 750 милијарди јуана (109.2 милијарде долара) у готовини у банкарски систем. Али централна банка је тврдила да је њена монетарна политика и даље разборита и неутрална — а не акомодативна.

Неутрална монетарна политика значи да централна банка не покушава ни да успори ни стимулише економију. Када се каже да је политика прилагодљива, то значи да централна банка чини јефтинијим предузећима и домаћинствима да се задужују у нади да ће повећати потрошњу и подићи економију.

Упркос званичном ставу ПБОЦ-а да његова монетарна политика још увек није прилагодљива, четврто смањење РРР-а у години дошло је због ескалације трговинских тензија између Кине и САД и вероватно ће се повући дуже него што многи очекују, приметили су аналитичари.

Продужени трговински рат пошто се америчка економија чини снажном може довести до тога да више инвеститора извуче новац из Кине. Пекинг стога предузима превентивне кораке како би избегао масивне одливе новца инвеститора из свог финансијског система, рекли су аналитичари, додајући да би то могло задати још један ударац његовој економији која већ доживљава спорији раст.

„На почетку године, мислим да је (смањење РРР-а) имало више везе са изглађивањем процеса раздуживања, само обезбеђивањем ликвидности банкама које су можда искусиле кредитну кризу док су покушавале да сузбију банкарство у сенци и неке друге нестабилније активности“, рекла је у понедељак за ЦНБЦ „Скуавк Бок“ Синди Пондер-Бад, аналитичарка истраживачке фирме Виев фром тхе Пеак.

„Економски раст у Кини успорава и почињете да видите владу проактивнију у смислу покушаја да пружи подстицаје“, додала је она.

Најновији потез ПБОЦ-а уследио је на крају једнонедељног државног празника у Кини. Када су кинеска тржишта затворена прошле недеље, акције у Хонг Конгу су падале четири дана заредом јер су инвеститори постајали све забринутији да почиње да се показује утицај трговинског рата. Експерти су очекивали да ће се распродаја прелити на берзе у Шангају и Шенжену када се поново отворе у понедељак.

Али смањење РРР-а мало је смирило живце када су берзе у Великој Кини посрнуле на почетку недељног трговања. Акције у Шангају и Шенжену пале су у понедељак ујутро скоро 3 одсто, док је у Хонг Конгу пао близу 1 одсто.

„Кина је мало нервозна. Толико је препрека сада према томе и мислим да је исправно припремити се за најгоре и очекивати најбоље“, рекао је Гаретх Ницхолсон, шеф одељења за фиксни приход у Банк оф Сингапоре, за ЦНБЦ „Тхе Рундовн“ у понедељак.

Али Николсон је приметио да ће Кина, ако се трговинска ситуација даље погоршава, имати бројне полуге да спасе своју економију јер председник Си Ђинпинг има „политички капитал“.

„Мислим на председника Си, ако размислите о томе, он не мора да брине о новим изборима за шест месеци, 12 месеци, 18 месеци. Он има такву врсту стабилности да ако треба да поново отвори славине, не мора да брине о томе да каже „ово превише гура буџет, превише дугова“, додао је Николсон.

„Може да брине о проблемима дуга три, четири, пет година касније“, рекао је Николсон.

- Евелин Цхенг из ЦНБЦ-а допринела је овом извештају.