Тржишта акција су под стресом. По неким мерилима цене акција су данас ниже него што су биле на почетку године. За мене је разлог за ово релативно јасан. Финансијски систем у Сједињеним Државама пролази кроз драматичну промену. Од деценија лаког зарађивања по ниским каматама до без камата долази до периода у којем новац није слободно доступан и кошта знатно више.
Неке једноставне статистике указују на промену. У периоду од 9 година од краја финансијске кризе 2008. до краја прошле године, просечна годишња стопа раста десезониране новчане масе (М2) износила је 6.0 одсто. Од године до данас, годишња стопа раста износила је 3.4 процента. Просјечна стопа федералних фондова од краја кризне 2008. до краја 2017. износила је 0.25 одсто. У 2018. је у просеку износио 1.75 одсто. Сада је 2.20 одсто.
Ако погледате ове бројке из перспективе вођења бизниса, на памет вам долазе две мисли. Први је да новац једноставно неће бити доступан као што је био, а друго, коштаће више. Да би оправдао нове пројекте, пословни руководилац мора да одлучи да ли се већи трошак финансирања може апсорбовати или се може пренети кроз повећање цена.
Идући корак даље, мора се преиспитати функција капитала. Да ли има смисла давати стотине милијарди долара заједничког капитала у окружењу растуће каматне стопе? Или, да ли сада има више смисла чувати капитал? Да ли компанија треба да настави да се ослања на позајмљени капитал или да се ослања на средства која развија кроз своје пословање за финансирање даљег раста?
Мора се узети у обзир улога приватних капиталних фирми и такозваних једнорога – приватних компанија са наводним вредностима од више милијарди долара. Ако предузећа морају да сачувају своја средства, а домаћинства доносе сличан сет одлука, одакле ће доћи новац да се једнороги одрже у расту? Многи, ако не и већина, не стварају бесплатну готовину од свог пословања.
Мој став, често изражен у овим коментарима, јесте да Федералне резерве спроводе монетарну политику која није постепена и није добро осмишљена. Фед је превише тесан. Пребрзо смањује биланс стања (преко 6 процената ове године) и пребрзо подиже каматне стопе. Претпоставка да економија Сједињених Држава може апсорбовати више стопе уз спорији раст понуде новца представља огромну промену у размишљању Фед-а.
Деценијама је економија функционисала са уверењем да ће Гринспанов „пут” или Бернанкеова „лакоћа” увек бити ту. Веровало се да привреда никада не треба да брине о доступности средстава. Сада неко мора довести у питање ова веровања. При томе, разборита одлука ће бити да се сачува капитал и да се користи интерно за финансирање операција.
Фед мора и, по мом мишљењу, преокренути политику. Глупи концепти као што су „неутралне каматне стопе“ биће бачени назад у сметлиште ПР хајпа где им је место. Просечна стопа Фед фондова од јула 1954. године, када је покренута, до данас износи 4.80 одсто. Просечна стопа Фед фондова у овом веку била је 1.71 одсто. У овим бројевима нема „неутралне стопе“.
Време је за право размишљање и реалистичну политику. Сједињене Државе не могу да пређу са финансијског система који карактеришу „бесплатне“ количине неограничене количине новца на систем који се покреће скупим средствима која се не могу лако набавити. Не може да финансира раст привреде, раст тржишта акција и раст федералног дефицита са смањеном стопом раста своје новчане масе.
СигналКСНУМКСфорек.цом - Најбољи Форек роботи и сигнали
