Принудни трансфери у технологији и крађа интелектуалног власништва ће доминирати трговинским преговорима након договора Трумп-Кси

У договору између председника Доналда Трампа и председника Си Ђинпинга на самиту Г-20 током викенда умањивана су два спорна питања: наводна пракса Кине да форсира трансфер технологије и очигледна крађа интелектуалне својине америчких компанија.

Забринутост САД због присилног трансфера технологије у Кини, кршења интелектуалне својине и питања сајбер криминала вероватно ће постати централни фокус у будућности, како се трговински преговори између обе земље буду настављали, рекли су стручњаци за ЦНБЦ у понедељак. Међутим, додају они, резолуција можда неће одмах доћи.

Током викенда у Аргентини, Сједињене Државе и Кина су се сложиле да ставе свој билатерални трговински рат на чекање на 90 дана како би преговарали о дуготрајним несугласицама.

„Интересантно је приметити да је ИП/цибер само поменут у четвртом параграфу изјаве Беле куће, што одражава Трампов фокус на трговинске дефиците“, рекао је Стевен Окун, виши саветник МцЛарти Ассоциатеса за ЦНБЦ у понедељак. „Ипак, то не значи да ово није суштина америчких тарифа.

Трговински рат је заснован на истрагама Канцеларије трговинског представника Сједињених Држава (УСТР) о пракси интелектуалне својине Кине, рекао је он.

Један стручњак је, међутим, рекао да би умањивање важности тих питања могло да одражава реалност онога што се може очекивати од текућих преговора — да нема брзих решења за сложеност принудног трансфера технологије и кршења интелектуалне својине.

„Већ неко време тврдим да нема брзог решења за ова питања, тако да овде нема једноставне победе за Трампову администрацију“, рекао је Адам Позен, председник Петерсоновог института за међународну економију. „Умањивање би стога могло бити добродошла доза реализма Трампове администрације о томе шта очекивати од преговора.

Или би то могло представљати жељу да се смире ствари са Кином, додао је он.

„У сваком случају, овај проблем неће нестати“, рекао је Посен за ЦНБЦ путем е-поште. „Постоји известан легитимитет у притужбама америчких и других западних влада о крађи ИП-а — иако не мислим да је то толико штетно или важно као што неки мисле да јесте.

Трамп, који је америчку трговинску политику учинио централном тачком своје платформе када је био председнички кандидат 2016. године, жели да се позабави специфичним проблемима са трговинском праксом Кине, посебно њеном наводном крађом интелектуалне својине САД.

Двојица лидера разговарали су о низу проблематичних питања на самиту Г-20 — међу њима и о трговинском спору који је оставио на концу робу вредну преко 200 милијарди долара. Амерички и кинески званичници ће провести наредних 90 дана у преговорима и ако на крају тог временског периода стране не буду у стању да постигну споразум, САД би подигле царине од 10 одсто на 25 одсто, наводи се у саопштењу Беле куће.

Привремено примирје треба посматрати као почетак тешких преговора, рекао је Мајкл Хирсон, директор за Азију Групе Евроазија.

„Овај скуп питања је упакован у забринутост за националну безбедност, и шире гледано, интензивирање геополитичког надметања између САД и Кине“, рекао је он за ЦНБЦ. „Биће веома тешко затворити јаз између две стране у тако кратком временском периоду.

Да ли ће се примирје одржати или не, сводиће се не само на суштину преговора, већ и на степен до којег је Трамп спреман да прихвати кинеске обавезе, објаснио је Хирсон.

Домаћа политичка реакција у САД током наредних недеља такође би могла да утиче на Трампов став — притисак његове сопствене странке и политичке базе, као и демократа, могао би да натера Трампа да повуче тврђу линију по питању трансфера технологије и интелектуалне својине, додао је Хирсон. .

У суботњој белешци, Еурасиа Гроуп је такође истакла да су технологија и индустријска политика, области у којима САД желе уступке, централне за Сијеву кључну агенду да Кину учини иновацијском суперсилом — што додатно доприноси потешкоћама у постизању обострано прихватљиве позиције.

„Кључно питање (је): Шта треба да се деси у ових 90 дана на конкретан начин да би се преговори наставили даље од тога“, рекао је Окун из МцЛарти Ассоциатес-а.

Реално, рекао је он, обе земље неће моћи да реше све тачке спора у тако кратком временском периоду, што укључује Трампову администрацију која жели да види драстичну промену у кинеској трговинској архитектури.

Додао је да се заустављање кршења права интелектуалне својине и присилног трансфера технологије у будућности може постићи током периода преговора, али „како исправити прошла кршења? То се не може урадити за 90 дана.”

Да би трговински преговори били успешни, стручњаци су се сложили да ће Кина морати да направи потенцијалне уступке у својој технолошкој индустрији чак и док Пекинг форсира план индустријске политике „Маде ин Цхина 2025“ за производњу врхунских технологија унутар својих граница.

Сваки трговински споразум ће се вероватно бавити неким структурним променама у кинеској технолошкој индустрији како би се умирили амерички захтеви, каже Едисон Ли, аналитичар капитала у Џефрису.

„Видимо две области потенцијалних уступака Кине: владине субвенције за технолошке индустрије и локалне (заједничка предузећа) захтеве за одређене технолошке услуге“, написао је он у белешци од понедељка.

Ли је објаснио да су кинеске државне субвенције деловале на три нивоа: прво, кроз директне грантове, обично за истраживање и развој или за специфичне пројекте. Друго, путем пореског кредита за истраживање и развој, и на крају, путем концесионих пореских стопа за компаније које су класификоване као „високе технологије“.

„За технолошке услуге, Кина ће можда морати да елиминише неке нетарифне трговинске баријере, као што су захтеви локалних партнера за стране добављаче услуга у облаку и софтвера“, рекао је он. „Ако се то догоди, то би могло користити неким америчким компанијама као што су Мицрософт, Амазон, Алпхабет и Орацле.