Неколико земаља у централној и источној Европи било је међу најбољим у истраживању Еуромонеи-овог истраживања о ризику земље у 2018. години, што је подстакло да непондерисани просечни резултат ризика у региону достигне највиши ниво од превирања 2008-2010, узрокованих колапсом глобалних банака и државног дуга криза.
Виши резултат указује не само на регион који је безбеднији од Азије, Латинске Америке или највећих тржишта у настајању (ЕМ) – Брицс и Минтс – већ и на регион где се јаз у односу на ривале повећава. (ако желите да трговате професионално користите нашу Форек савјетник)
Разлика у просечним оценама између централне и источне Европе и Азије скочила је са 5.4 на 7.9 поена током последњих пет година, при чему се разлика у односу на ЛатАм проширила са 4.8 на 8.9, према прелиминарним подацима из најновијег истраживања из четвртог квартала; коначни резултати биће објављени почетком јануара.
Показатељи ризика у региону, састављени на основу резултата које редовно даје низ стручњака за ризик који процењују економску, политичку и структурну ситуацију у свакој земљи, увелико су се побољшали.
У 2010. Брицс се сматрало сигурнијом опцијом портфеља од земаља ЦИЕ, са споријим стопама раста, и били су у опасности од заразе нестабилношћу банкарског сектора и проблемима сувереног дуга који штете Западној Европи.
Ситуација се преокренула, а земље ЦИЕ напредују на изузетно лабавим монетарним политикама и јаким условима глобалне трговине, као и на подршци сопственом развоју коришћењем структурних фондова ЕУ за суфинансирање инфраструктурних пројеката.
Као иу другим регионима, постоје различити трендови, при чему Мађарска, Пољска и Румунија помало пате од повећаног унутрашњег политичког ризика, јер популистичке тенденције да се одбаце планови за азил и мешају у правне системе и независност медија стварају сукобе са партнерима из ЕУ.
Турска је слаба карика. То је једна од само малог броја земаља у региону која продужава дугорочне трендове пада, након напада на лиру, и накнадног наглог раста каматних стопа који успорава привредни раст.
Клизећи испод Румуније, земља је сада 60. на глобалној ранг листи. читати техничка анализа форек-а...
Спектакуларан
У другим, међутим, економски учинак није ништа друго до спектакуларан, подржавајући побољшане рејтинге фактора ризика за раст БДП-а, запосленост/незапосленост и владине финансије.
Ове године су међугодишње стопе раста премашиле 3%, 4% или чак 5% у балтичким државама, у Румунији и у земљама 'нелибералне деснице' – Пољској, Мађарској, Словачкој, Бугарској – које су понекад порасле двапут брзо од просека ЕУ, посебно зато што су заоштравање тржишта рада, снажан раст реалних плата и ниски трошкови задуживања подстакли домаћу тражњу.
„Ово није оскудан подвиг“, каже М Ницолас Фирзли, један од сарадника ЕЦР-ове анкете, генерални директор Свјетског пензионог форума (ВПФ) и савјетник Свјетске банке за глобалну инфраструктуру.
Стопе економског раста ће се увек успорити, иако је пад са 3.2% у 2018. на 2.6% у 2019. који предвиђа Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) преувеличан због невоља Турске, што ће имати ограничене ефекте преливања на друге земље у региону.
Прагматичним гласачима и пословним лидерима од Будимпеште до Букурешта, добро увежбани аргумент Џорџа Сороша и Европске комисије да ће ова „затворена друштва нужно пропасти дугорочно“ звучи све празније
– М Николас Фирзли, Светски пензиони форум
Пооштрени услови финансирања за ЕМ, трговински сукоби и више цене нафте кључни су фактори ризика за наредну годину, заједно са високим корпоративним дугом, геополитичким ризицима и Брегзитом без договора.
Економски услови неће бити тако повољни као последњих неколико година, упозоравају економисти Ерсте банке, учествујући у истраживању Еуромонеи-а.
Јурај Котиан, Ерстеов шеф макро истраживања у ЦИЕ, види „тешки Брегзит и стварање нових трговинских баријера као највећи фактор ризика за раст ЦИЕ у 2019. години“.
Он квантификује овај ризик као пад производње од 0.4% до 0.9% у случају тешког Брегзита и до 0.7% за реципрочно повећање царина између ЕУ и САД, смањујући извоз и инвестиције у ЦИЕ.
Ерсте види тесна тржишта рада која ограничавају потенцијал раста, посебно у Чешкој и Мађарској, али и неке позитивне факторе ризика пошто земље ЦИЕ заостају у погледу повлачења средстава доступних у текућем буџетском периоду ЕУ.
„Из историјског искуства знамо да највећа плаћања стижу на крају програмског периода [садашњи се завршава 2020.] и у наредне три године“, каже Котиан. Убрзање пројеката које финансира ЕУ повећало би домаћу потражњу.
За трговце: наш портфолио форек робот за аутоматизовано трговање има низак ризик и стабилан профит. Можете покушати тестирати наше резултате один форек робот бесплатно преузимање
Оптимистички
Фирзли из ВПФ-а такође оптимистично тврди да су полуауторитарне државно-капиталистичке нације које чине „језгро централне и источне Европе“ – искључујући Балтик, Белорусију и бившу Југославију – релативно имуне на неминовни хаос око Брегзита у поређењу са софистицираним, извозним оријентисане јурисдикције као што су Холандија, Белгија, Ирска и Данска.
То значи да би импресивни макро-тренд требало да се настави и у 2019, посебно зато што „регион у суштини покреће унутрашња динамика: амбициозне инвестиције у инфраструктуру које покреће влада и потрошња приватног сектора и потрошача окренута ка унутра“, каже он.
Чини се да се ЕБРД слаже, предвиђајући да ће централна Европа и балтичке државе прерасти из прегревања у солидну снагу, уз успоравање раста са 4.3% у 2018. на респектабилних 3.5%.
Сматра се да земље у региону које су чланице ЕУ или које теже да се придруже, такође имају снажно пословно окружење, са трговинским и финансијским системима блиско интегрисаним у западна тржишта, показујући политичку стабилност и спремност за реформама, упркос резервама стручњака за ризик око корупција и институционалне снаге.
Чешка Република и Словачка се истичу у том погледу, са ниским ризичном оценом изнад 70 од 100, што обе земље ставља на врх другог од пет нивоа суверених зајмопримаца Еуромонеија, мало испред Велике Британије и Француске, и унутар првих 20 на глобалној ранг листи.
Иако су ове земље пратиле тренд усвајања популистичке реторике о имиграцији, оне су подједнако и даље про-бизнис и про-ЕУ – препознајући предности чланства у смислу протока структурних фондова и места за преговарачким столом.
У другом рангу им се придружују Словенија (27. у анкети), Естонија (32.) и Пољска (34.), за разлику од ризичнијих, али у побољшању, БЈР Македонија, Албанија и Црна Гора на четвртом нивоу, са најризичнијом Босном. Херцеговина заостаје у петом рангу.
Ерсте, осим тога, очекује побољшање кредитног рејтинга за Хрватску, Србију и Словенију, уз могућност да ће Хрватска повратити инвестициону оцену, као што је предвиђао њен тренд ЕЦР резултата.
Наравно, мало је вероватно да ће добра времена трајати бесконачно, с обзиром на чињеницу да недавна волатилност финансијских тржишта и изједначавање америчке криве приноса указују на то да се глобална економија суочава са успоравањем или чак могућом рецесијом.
НАПОМЕНА: многи трговци вјерују својим рачунима у аутоматизирано трговање. Ако сте почетник на финансијском тржишту, трговајте уз помоћ наше Најбољи Форекс робот развијени од стране наших програмера. Можете пробати робот слободног трговца и да тестирате резултате у вашем Метатрадеру.
Многи испитаници у анкети такође желе да потврде да политички ризици остају променљиви у многим земљама ЦИЕ, при чему владе губе или су у опасности да изгубе већину у Чешкој Републици, Румунији и Словачкој, на пример.
Циклус је вероватно прошао врхунац у региону, као иу остатку света, тврди један стручњак, иако ће се специфичне околности сваке земље разликовати, а изражена је и забринутост због демографских трендова који ограничавају потенцијал раста БДП-а, који ће се само погоршавати. средњорочно.
Изазови свакако постоје, али као што Фирзли насилно тврди: „Прагматичним гласачима и пословним лидерима од Будимпеште до Букурешта, све више звучи добро увежбани аргумент Џорџа Сороша и Комисије ЕУ да ће ова „затворена друштва нужно пропасти на дужи рок“ шупље.
„Ово је посебно када имате хорде маскираних хулигана који редовно дивљају улицама Париза, бескрајне 'европске мигрантске кризе' и Италије – треће по величини привреде у ЕУ – заглављене у режиму непрекидног нултог раста.
Штавише, подручје централне и источне Европе, заједно са Грчком, Македонијом, Русијом, Балтиком, Јерменијом и Грузијом, „су у доброј позицији да добро профитирају од убрзаног кинеско-америчког ривалства које се води уз помоћ драгих трговинских споразума, вишеструке помоћи и стотина милијарде долара које се годишње троше на изградњу модерних поморских и речних лука, аутопутева са пет трака, брзих шина и гигантских логистичких платформи које повезују Беч са Владивостоком“, каже Фирзли.
У том погледу, разумљиво је зашто би ЦИЕ још неко време могла да буде испред Азије и ЛатАм-а. Опширније форек вести....
СигналКСНУМКСфорек.цом - Најбољи Форек роботи и сигнали
