Доље, али не и ван, Румунија је само ризичнија опклада

Аналитичари су снизили оцену Румуније у истраживању ризика земље компаније Еуромонеи према прелиминарним резултатима за први квартал 1. који ће бити званично објављени следеће недеље.

Земља је прошла кроз турбулентну годину, коју карактерише политичка и социјална нестабилност која проистиче из тежње за правним реформама и антивладиним протестима против ендемске корупције владиних званичника.

Владајућу Социјалдемократску партију предводи Ливиу Драгнеа, коме је забрањено да постане премијер због намештања гласова. Међутим, он и даље вуче конце владе коју води Виорика Данчила, тражећи промене у владавини закона како би се омогућила помиловања и амнестије од којих би он лично имао користи.

Корупција је била један од четири политичка фактора ризика који су снижени у 2018. и онај који још увек добија најнижу оцену од било ког фактора ризика од учесника у истраживању.

Постоје и институционални ризици и смањени изгледи за владине финансије које раде против Румуније која постиже виши кредитни рејтинг:

ММФ је у новембру упозорио Румунију да ризикује да пропусти свој фискални циљ за 2018. годину, постављен у складу са циљем ЕУ за постизање фискалне стабилности, дефинисан као дефицит не већи од 3% БДП-а.

Тешкоће које је коалициона влада имала да испуни циљ нису због спорог раста. Румунска економија, као и друге земље у централној и источној Европи, бележи процват, са реалним БДП-ом који је порастао за десезонираних 4.0% на годишњем нивоу у четвртом кварталу 2018.

Индустријска производња је порасла за 3.5% у 2018. години, малопродаја за 5.4%, а стопа незапослености је пала на 3.9% (десез.усклађена, усаглашена стопа) од јануара, при чему је регистрована стопа незапослености од 3.3% подстицала плате и инфлацију (сада 4% ).

Економисти Европске банке за обнову и развој који учествују у истраживању Еуромонеи-а наводе у свом најновијем економском прегледу да ће БДП „и даље бити подржан инвестицијама везаним за фондове ЕУ и потрошњом која је повезана са заоштравањем тржишта рада“.

Влада је такође прибегла мерама фискалног стимулисања, укључујући веће минималне плате и повећање старосних пензија, подржавајући снажну приватну потрошњу.

Стандард & Поор'с сматра да ће се главни дефицит опште владе повећати на 3.3% БДП-а у 2019. и на 3.5% у 2020., с обзиром на прерогатив да се одржи народна потрошња уочи председничких и парламентарних избора касније 2019. и 2020. године.

Стручњаци за ризик сугеришу да ће влада, уз страшну потребу за побољшањем инфраструктуре, имати потешкоћа да смањи, рецимо, инвестициону потрошњу суфинансирану из структурних фондова ЕУ, или да направи велика побољшања у прикупљању ПДВ-а како би своје финансије одржала под контролом.

Предвиђени исход, ако буде тачан, онда би се позвао на процедуру ЕУ о прекомерном дефициту.

Сходно томе, оцена ризика Румуније је нижа, што оставља додатни простор између земље и Мађарске и Хрватске, које добијају надоградњу кредитног рејтинга у складу са својим побољшањем оцене ризика земље:

Најновије смањење рејтинга уследило је након примене такозваног „пореза на похлепу“ за банке за који је влада сада рекла да ће га ублажити смањењем са 1.2% на 0.4% и са 100% банкарске активе на 20%, како би избегла Стандард & Поор'с прилагођава своје стабилне изгледе БББ-а на негативне (стављајући их ван реда са еквивалентима Фитцх и Мооди'с).

Овај потез је био мотивисан жељом да се виде ниже каматне стопе на позајмице, али је био лоше осмишљен, стварајући неизвесност у пословном окружењу и подједнако разљутивши комерцијалне банке, инвеститоре и централну банку.

Румунија је 61^st од 186 земаља на Еуромонеи-овој глобалној ранг листи ризика – три мјеста испод Хрватске и четири испод Мађарске – према дну треће од пет категорија ризика које садрже инвестицијске оцјене, док је једно мјесто изнад Турске.

„Недостатак ризика за изгледе укључује даље погоршање недостатка радне снаге, домаћу политичку и реформску неизвесност и промену расположења глобалних инвеститора према тржиштима у развоју“, каже ЕБРД.

У перспективи

Ипак, тешко је бити претерано негативан. Заиста, једна ствар око које се сарадници анкете Еуромонеи углавном слажу је да земља наставља да ужива повољне економске услове и низак терет дуга.

За разлику од својих савременика у западној Европи, пословно поверење се побољшава, показује индикатор економског расположења који је објавила Европска комисија.

У фебруару је индикатор за Румунију порастао на 102.2, са 101.5 у јануару, продужавајући тренд раста на три месеца, а недавно је ИНГ известио о снажном расту банкарских кредита „одржавајући наду да се економско успоравање неће претворити у тешко слетање“.

Политички ризици ће и даље бити повећани, али ће ефекти бити ограничени економским растом и одређеним фискалним проблемима.

Заиста, ако постоји један показатељ који оправдава само рејтинг Румуније за инвестициону оцену, то мора бити бруто терет дуга, који је, према Еуростату, пао на 33.9% БДП-а крајем септембра.

Не треба заборавити да је и даље један од најнижих у региону, у рангу са Чешком.

Финансијска тржишта ће почети да брину само ако се привреда нагло успори, а влада мало учини да прилагоди своје амбиције фискалног подстицаја.

Банкарски порез сам по себи није разлог за претерану забринутост.

НАПОМЕНА: Ако желите да тргујете на Форек-у професионално - трговајте уз помоћ наше форек робот развијени од стране наших програмера.
СигналКСНУМКСфорек ревиев