Банке преносе бол негативним стопама својим штедишама

Јиске банка је 20. августа објавила да ће почети да наплаћује имућним физичким лицима до 60 базних поена за депозите изнад 7.5 милиона ДКК (1.12 милиона долара).

Више пажње него иначе одједном је усредсређено на трећу највећу банку у Данској, јер је извршни директор Андерс Дам, у интервјуу емитованом на сајту банке за односе са инвеститорима, одбио да искључи могућност ширења негативних каматних стопа на депозите редовним физичким лицима.

„Надамо се да то неће бити потребно, али не можемо обећати да неће бити“, рекао је он.

Негативне стопе једва да су нова. Данмаркс Натионалбанк је била једна од првих централних банака која их је применила у јулу 2012. године усред страховања да би преливање кризе у еврозони могло да повећа данску круну.

Јиске је почео да преноси негативне каматне стопе на корпоративне штедише пре три године.

Међутим, оно што је некада изгледало као привремена фаза неконвенционалне монетарне политике сада почиње да изгледа трајно. Изванредан смештај није довео до самоодрживог опоравка, чак ни у САД где Фед сада поново смањује стопе, а још мање у еврозони.

„Тржишна очекивања током лета указују на негативне каматне стопе у наредних осам година“, каже Дам. Он објашњава: „Лични депозити нам доносе велики губитак па морамо да реагујемо.

Широм Европе, унутар и ван еврозоне, банке се боре око тога како да наплате клијентима терет прихватања њиховог новца на депозит, који су некада цениле као стабилан облик финансирања.

Џејмс фон Молтке, финансијски директор Дојче банке, указао је аналитичарима на то да њена зарада у другом кварталу зове законска ограничења против преношења негативних стопа, али накнаде за рачун или депозите нуде начин да се ово заобиђе.

„Очигледно, радимо на томе да ублажимо утицај каматних стопа, посебно сада ако се ми и индустрија суочавамо са периодом нижих за дуже, а то обухвата широк спектар акција“, каже Вон Молтке.

Он даље помиње могућу „имплементацију накнада на рачуне који више у суштини не плаћају сами себе на основу обавеза, или то по сегменту клијената, где постоји више могућности да се негативне стопе пренесу на клијенте“.

Негативне депозитне стопе у Европској централној банци (ЕЦБ) навршиле су своју пету годишњицу у јуну ове године. На годишњем нивоу, банке у еврозони плаћају ЕЦБ 7.6 милијарди евра на основу вишкова депозита, при чему немачке, француске и холандске банке плаћају 70% ових накнада између себе.

Како су економски изгледи још једном замрачени, притисак да се клијентима наплаћује чување депозита које су им банке некада – сада изгледа тако лудо – плаћале, појачава се у 20 земаља.

Следећа највише погођена је Швајцарска, где Швајцарска народна банка сада наплаћује 75 базних поена на вишкове депозита, што је скоро двоструко више од 40 базних поена колико ЕЦБ наплаћује, иако је надокнађена изузећем од до 20-струке обавезне резерве швајцарских банака.

Тидјане Тхиам, извршни директор Цредит Суиссе, упозорио је клијенте крајем јула о припремама у случају да каматне стопе на депозите централне банке падну даље у негативну територију.

„Предузећемо мере за заштиту нето прихода од камата који ће се односити на депозите и које ће објавити швајцарска банка“, рекао је он. „Урадићемо то на одговоран начин и прилично циљано, али ћемо то урадити и то ће помоћи НИИ-у.

Наплаћивање депозита од клијената уместо плаћања за њих је једноставно још један начин да се каже да банка не жели депозите.

Ово и даље изгледа радознало.

Еуромонеи се присећа интервјуа од пре две године са Стјуартом Гуливером када је дошао пред крај свог времена као извршни директор ХСБЦ-а.

„Људи су нас критиковали што држимо авансе прениске, а депозите превисоке“, рекао нам је тада Гуливер. „Када смо могли да их паркирамо у УК само за нулу у Банци Енглеске и тако поставимо стопе на депозите на нулу, купци су нам и даље давали више јер су то видели као показатељ снаге.

„Али нећу одбити депозите. Никада не желим да кажем купцима: „Не желимо ваш новац ове недеље: вратите се следеће недеље, можда ћемо га тада пожелети.“

То размишљање сада почиње да изгледа старомодно.

Један од начина да се задрже клијенти, наравно, и да се надокнади губитак држања њихових депозита, јесте да банке раде на отвореној платформи која омогућава тим клијентима да пласирају средства у штедне производе других банака које би заиста могле да плате за њих.

Тако је 19. августа Депосит Солутионс, пионир отвореног банкарства и водећа међународна платформа за штедне депозите, најавио да ће британска банка Цлосе Бротхерс понудити производе штедних депозита на свом швајцарском директном Б2Ц каналу, Саведо.

Цлосе Бротхерс је дугогодишњи клијент који је дистрибуирао штедне производе у Немачкој преко Депосит Солутионс као дистрибутер по ниским ценама. Очигледно је једно око на Брегзит и како да обезбеди финансирање за своју ирску кредитну књигу.

Швајцарска је дом великих депозита у еврима и америчким доларима, као и у швајцарским францима.

Накнаде по земљи: најтеже су погођене швајцарске, немачке и француске банке

Извор: ЕЦБ, Националне централне банке, Еидгеноссисцхе Стеуервервалтунг, Депосит Солутионс

У време када банке у Швајцарској не плаћају камату на штедне рачуне у еврима, Цлосе Бротхерс ће швајцарским клијентима понудити једногодишњи рок са 0.70% камате, рок од 1.5 године са 0.90% камате, двогодишњи рок са 1.00%. % камате и на три године са 1.05% камате. Ово ће бити водеће стопе на тржишту.

Тешко је смислити бољи пример како променљива динамика цена и нова технологија трансформишу тржиште банкарских депозита од британске банке која подиже евро депозите преко небанкарске платформе у Швајцарској.

И истог дана када је Јиске банка почела да позива имућне клијенте на састанке како би разговарали о накнадама за њихове депозите изнад 7.5 милиона ДКК, Депосит Солутионс је објавила да ће њена најновија партнерска банка у Немачкој бити Мерцк Финцк Приватбанкиерс, чији ће саветници сада својим клијентима понудити приступ депозити трећих банака.

„Све више и више банака је под утицајем негативних стопа“, каже за Еуромонеи Тим Сиверс, извршни директор и оснивач Депосит Солутионс.

„Радимо са специјалистичким саветницима који опслужују клијенте велике нето вредности, а чак и за њих, руковање вишком ликвидности ових купаца постало је изазов.

„Потписали смо уговоре са још три партнера који послују у високо-профитном простору за које се надамо да бисмо могли јавно да објавимо пре краја године.

Међутим, тржиште на којем је Депосит Солутионс направила највећи продор – посредујући 14 милијарди евра токова депозита само на два Б2Ц канала, чак ни не рачунајући трансакције између партнерских банака које директно укључују исту основну технологију – налази се у мањим депозитима заштићеним националним шемама осигурања.

За велике уличне банке у Немачкој и другде, ти депозити су некада били кључно бојно поље. Банке изазова, као што је ИНГ, обично су придобивале клијенте са вишим стопама на депозите, а затим су покушавале да продају додатне услуге које су биле профитабилније.

Отворено банкарство је начин на који они који се налазе на позицији да уступе терен задржавајући примарну везу са клијентом.

„Некаматоносна биланса на главним банковним рачунима на којима домаћинства узимају своје плате и плаћају рачуне заправо нису на тржишту депозита, где је просечна величина тикета међу нашим платформама 40,000 евра“, каже Сиверс.

„Наша платформа је средство за банке да бране оно што заиста желе да задрже, а то је однос са клијентима, док преносе неки посао који је некада био прилично конкурентан, а сада може бити скуп.“

Он додаје: „Ово је увек имало много смисла. Али негативне каматне стопе сада повећавају осећај хитности у неким банкама да ово поставе приоритет.

Депосит Солутионс већ дуго сарађује са Деутсцхе Банк.

Сиеверс каже: „Дојче банка је почела да нуди своје тржиште депозита за 300,000 клијената своје брокерске извршне руке макблуе, а затим је постепено проширила на осам милиона клијената онлајн банкарства и филијала. Дакле, имамо добру евиденцију о томе како ово испуњава своје кључне показатеље учинка.”

Међутим, док Депосит Солутионс нуди интригантно техничко решење за банке да смање финансијски терет депозита клијената без одвлачења клијената, тешко да је то сребрни метак.

Дефлација

Иза све забринутости због даљег пада стопа у негативну територију, успоравања раста у наредних 18 месеци и пада тржишта крије се ужас дефлације.

У Јиске банци, Дам је очигледно забринут због данских купаца који ће продати своје инвестиције на тржиштима у земљи и иностранству до краја ове године због забринутости због рецесије и краха.

„Ако Данци постану нервозни и продају своје инвестиционе јединице у нашим иностраним филијалама, милијарде ће се вратити у Данску“, каже Дам. И зато банка подвлачи црту.

„Ако се тај новац врати у великим износима, он ће имати негативну каматну стопу ако заврши на депозиту по виђењу у Јиске банци“, каже Дам.

Ако дође до рецесије и расту трошкови кредита, он не жели да губи новац и на депозитима и на кредитима.

Наравно, ако дефлација завлада, готовина је краљ. А за инвеститоре који очекују такав исход, или га само виде као довољан ризик да би били вредни заштите, прикупљање готовине би било потпуно рационално.

Дам и сваки други извршни директор банке би морали да брину о много већим стварима, укључујући огромне неиспуњавање обавеза и колапс вредности сопствених инвестиција банака.

Дакле, надајмо се да неће доћи до тога и навијати за негативне стопе.

НАПОМЕНА: Да ли желите професионално трговати на Форек-у? трговину уз помоћ наших форек робот развијени од стране наших програмера.
СигналКСНУМКСфорек ревиевс