Председништво Елизабет Ворен можда и није тако лоше за акције као што се неки инвеститори плаше, каже стратег

Председништво Елизабет Ворен вероватно би било тешко за неке секторе, али можда неће тако снажно погодити берзе као што се страховало, сугерисао је у среду стратег Џефрија.

Ворен, демократски председнички фаворит 2020. године, ударио је богате - предлажући порез на богатство - и осудио финансијску индустрију међу осталим секторима. Док се сенаторка из Масачусетса расте на председничким изборима демократа, све већи број инвеститора упозорава да би њена победа резултирала великим губицима за америчко тржиште акција.

„У нашој индустрији… постоји општа перцепција да би то била значајна корекција тржишта акција, ако би она победила“, рекао је Давид Зервос, главни тржишни стратег у Јеффериесу. „Она би променила приносе на очекивања капитала, очекивања зараде, порасли би прописи, порасли би порези, све ове ствари.

Његови коментари долазе након што је милијардер Пол Тјудор Џонс у понедељак предвидео да ће С&П 500 потонути за око 25 одсто ако Ворен победи актуелног америчког председника Доналда Трампа на гласачкој кутији 2020.

Али Зервос је сугерисао да би утицај на берзе могао бити умеренији.

„Али људи заборављају да се она не разликује много од Обаме. Ако њих двојицу ставите раме уз раме 2007. године, они су имали веома сличне програме — здравствену заштиту, регулативу и финансије, енергију и животну средину. Од 2009. па надаље, када је Обама преузео дужност, никада се нисмо освртали. Берза је управо ојачала“, рекао је он за ЦНБЦ „Скуавк Бок“.

Под Бараком Обамом, који је био председник САД између 2009. и 2017., берза је порасла, а индустријски просек Дау Џонса скочио је за више од 140% до истека његовог мандата. То је трећи најбољи учинак на берзи од Другог светског рата за било ког председника.

Обама је био познат по свом потписаном закону о здравственој заштити, познатијем као Обамацаре, који је значајно проширио здравствено осигурање тако што је налагао да сви добијају здравствено осигурање - или да плаћају пореску казну.

Слично томе, Ворен је жестоки присталица Медицаре фор Алл, који би такође ставио владу на чело или обезбедио здравствено осигурање за практично све Американце. Ворен је такође експлицитно подржала укидање приватних планова здравственог осигурања у оквиру њеног плана здравствене заштите.

Она је такође заузела оштар став према енергетској политици и великим нафтним компанијама, баш као што је Обама урадио са својим Планом чисте енергије, који је извршио притисак на индустрију угља захтевајући да електране у неким случајевима предузму скупе надоградње или гашење. Такође је успоставио прва национална правила за емисије угљеника.

Воренов став о тим питањима навео је аналитичаре да упозоре да би произвођачи лекова, поред енергетских и финансијских компанија, могли да поднесу највише топлоте под Вореновом администрацијом.

„Она неће бити пријатељска према финансијској индустрији. Она неће бити пријатељски настројена према енергетској индустрији. Она неће бити пријатељска према технолошкој индустрији“, рекао је Зервос.

Такође, било је много упозорења аналитичара да ће Ворен бити још оштрији према Кини него што је био Трамп.

Бивши главни стратег Беле куће Стив Бенон је, на пример, раније овог месеца рекао за ЦНБЦ да „она покушава да дође са десне стране председника Трампа“.

Америчко-кинески трговински рат довео је до тога да су обе стране наметнуле неколико рунди царина на робу једне друге, са неколико преговора који су прекинути са препрекама — пошто Вашингтон оптужује Пекинг за крађу интелектуалне својине и присилни трансфер технологије — нерешеним. Спор је узнемирио тржишта, изокренуо ланце снабдевања и погодио производну активност, као и продају компанија – укључујући и америчке.

Од тада се антикинеска реторика проширила у Вашингтону изван садашње републиканске администрације, и на демократе.

Али Зервос је мишљења да Ворен мора да буде „изнијансиранија“ од Трампа када је реч о преговорима са Кином, чак и ако има сличне бриге као актуелни председник.

„Елизабета би можда покушала да уради исту ствар као Доналд Трамп, али њена методологија би вероватно била много вероватније да ће успети брзо и без много штуцања од онога што имамо данас, где некако трчимо у буктињама и говоримо ствари то може да узнемири културу“, рекао је Зервос, позивајући се на културу „учтивости“ у Азији.