Велика спајања и преузимања банака широм Европе сада су неизбежна

Еуромонеи тражи од извршног директора једне велике европске банке поглед на економију, вјероватне кредитне губитке и потенцијалне ублажавање утицаја.

Он очекује да ће се европска економија смањити за можда 8% 2020. године – иако његови сопствени економисти редовно ажурирају своје процене у једном забрињавајућем правцу. Најгори квартал биће други, али социјално дистанцирање ће наставити да штети многим предузећима у трећем и четвртом кварталу 2020.

Он се нада опоравку који почиње у првом кварталу 2021. године.

Кредитни губици ће бити велики у наредна три квартала. Банкарско рачуноводство и регулатива су се показали веома проциклични, захваљујући МСФИ 9 у Европи и ФАСБ тренутном моделу очекиваних кредитних губитака у САД. Биланс стања његове банке се није променио, али актива пондерисана кредитним и тржишним ризиком доживела је огромна повећања, тестирајући капитал.

Потрошачи у Европи можда нису ушли у ово тако високо задужени као они у САД, где ће незапосленост бити много гора, али највећи фактор који он види против слабљења банака због корпоративних неуспеха јесте подршка владе и национализација, почевши од авио-компанија.

Колико је вероватно лоше?

„Постоји ризик да ће неке банке бити погођене губицима који су далеко већи од очекиваних у корпоративним и потрошачким кредитима. Ово још није финансијска криза. Али потребна је само једна велика банка да изненада упадне у невоље“, каже извршни директор.

Због тога се акцијама банака тргује око 0.3 до 0.4 материјалне књиговодствене вредности. Лишени дивиденде и обустављени откупи, инвеститори се сада брину да ли ће добити још више новца када коефицијент уобичајеног капитала првог реда падне ближе регулаторним минимумима.

Реструктурирање

Неизбежно, мисли се поново окрећу ономе што је одувек био логичан исход за ову индустрију. 

„Краткорочно, не могу да замислим било каква велика спајања банака с обзиром на то да укључују вишкове да би се постигле уштеде у трошковима и захтевају одобрење регулатора“, каже нам извршни директор, „али у 2021. и 2022. могли сте много тога да видите. Ионако је закаснио. Дебата ће се водити око ангажовања оних банака које до тада имају стварна државна удела или де факто гаранције“.

Пандемија је променила понашање купаца. Банке које имају 50% запослених у великим мрежама експозитура мораће да се реструктурирају и смање трошкове. Смањење трошкова захтева прикупљање капитала. Прикупљање капитала је скоро немогуће у 0.3 пута опипљивој књизи. Такви послови ће се десити као део спајања.

Многе европске земље још увек имају простора за консолидацију домаћег банкарства – Немачка, Италија, Шпанија, Пољска – где би синергије трошкова могле да буду од 25% до 30%. Ти послови ће бити први, а затим они прекогранични где би синергија трошкова могла бити 10%. 

Владе могу бити бланширане због бруталног утицаја на незапосленост, али то је једини начин да индустрија преживи.