Која је сврха поседовања малих банака на опскурним тржиштима? То је питање које се западне банкарске групе постављају откако је финансијска криза коначно одредила време за деценијску јуриш за имовину широм централне и источне Европе.
Није изненађујуће да су сви дошли до истог закључка. Изнова и изнова током последњих 10 година, шефови западних група су говорили Еуромонеију да је у разноликом региону и региону у развоју, где мало земаља може да се похвали популацијом већом од 10 милиона, обим неопходан.
Ово је очигледно тачно. Нема смисла борити се са регулаторном и политичком сложеношћу тржишта као што су Србија или чак Румунија зарад тржишног удела од 5%. Ипак, док су се јавно залагали за нову ортодоксију, руководиоци банака нису били вољни да одустану од својих ЦИЕ империја.
Они из даљине били су проактивнији. Цити је брзо напустио своје пословање са становништвом широм региона, док је Генерал Елецтриц такође изгубио мало времена након финансијске кризе у клириншким кућама у Европи у развоју.
Чини се да се западни Европљани теже опуштају. Донедавно, скоро сва располагања већих група била су или по налогу европских власти – као у случају КБЦ-а и грчких банака – или су била подстакнута хитном потребом за прикупљањем капитала (искорак УниЦредит и Раиффеисен).
Часна акција
|
Фредерик Оудеа, |
Часни изузетак је Сосијете женерал. У почетку, француска група се надала да ће се проширити на свим својим тржиштима ЦИЕ. Међутим, када је постало јасно да капитала за то неће бити, извршни директор Фредериц Оудеа наредио је расформирање мреже групе у региону.
Подружнице у Хрватској, Бугарској и Албанији већ су продате мађарском ОТП-у. Португалски БЦП је у новембру купио пољски кредитор за физичка лица Еуробанк. На продају је и неколико других операција на малим тржиштима.
На крају процеса, СоцГен-у ће остати значајне универзалне банкарске операције у Русији, Чешкој Републици и Румунији, као и регионално корпоративно и инвестиционо банкарство – другим речима, управљива, фокусирана франшиза.
Зашто други не следе њихов пример? Обично се даје више одговора, од којих ниједан није изузетно убедљив.
Један од њих је да, након што смо прележали мршаве године, нема смисла продавати када су болна реструктурирања завршена и пословање се вратило на прави пут.
Ипак, тачка у којој су се цене имовине опоравиле и потражња се враћа је управо тренутак за излазак. Зашто чекати следећу кризу и поново заглавити са проблематичном имовином коју нико неће купити?
Слично томе, аргумент да би банке биле глупе да се отарасе профитабилних операција нема много воде. Цити, ГЕ и СоцГен су успели да брзо напусте нежељена тржишта управо зато што су њихове подружнице биле добро вођене. Нико не жели банку која прави губитке.
Чак и банке којима је централна и источна Европа њихова основна делатност треба да добро размисле о томе да ли има смисла остати у земљама ако не могу да приуште повећање – посебно када та тржишта носе високе правне и репутационе ризике.
Они за које то није требало би да се нагомилају или, ако не могу да приуште, изађу. Њихове банке тада могу отићи власницима – као што су ОТП или Банца Трансилваниа у Румунији – који имају капитал да их подрже и који су посвећени тим тржиштима.
СигналКСНУМКСфорек.цом - Најбољи Форек роботи и сигнали
